Razlozi zašto dete ima problema u učenju mogu biti raznovrsni i zbog toga na početku, prvo kroz priču s roditeljima, a kasnije i sa detetom, zajedno ustanovimo koje su pritužbe. Najčešće su to porodični problemi, doživljaj neprihvaćenosti od strane vršnjaka, nepoznavanje strategija učenja i/ili sebe i specifična psihofizička stanja. Imajući na umu glavnu žalbu, kroz konkretno učenje razjašnjavamo razloge i dileme deteta. Sa mlađom decom koristim i igru, a sa starijima odigravanje uloga. Na taj način, kroz zajedničku, svrsishodnu aktivnost, lakše uočim gde je zastoj i dolazimo do rešenja. Učimo kako da uči, a uz to razvijamo sposobnosti planiranja, komunikacije, samoregulacije i samoefikasnosti. Sve ovo doprinosi porastu samopouzdanja i samopoštovanja. Prvi rezultati su brzo uočljivi i tada je važno dodati još neke komponente – istrajnost, pravo na grešku i uviđanje uzročno-posledičnih odnosa. U složenijim situacijama, uz konsultaciju sa roditeljima, moguće su odvojene psihoterapijske i/ili hipnoterapijske seanse, kao i trening relaksacije. Neretko se dečje i roditeljsko shvatanje problema ne poklapa, što rešavam organizovanjem roditeljskih sastanaka. Tada, u zavisnosti od potrebe, mogu uvesti pojedine elemente psihoterapije. Roditelj najbolje poznaje svoje dete, a porodica je potencijalno njegov osnovni oslonac. Kada na to dodamo poznavanje sebe, svojih snaga, interesovanja, motiva i slabosti, uspeh je skoro zagarantovan. Ponekad se pomoć detetu sastoji od pružanja pomoći roditeljima da shvate dete i oslobode se svojih strahova vezanih za obrazovanje. Tada je moguće povremeno savetovanje i jačanje poverenja u sebe kao roditelja.